Нацрт стратегије одрживог развоја општине Ћићевац

СТРАТЕГИЈА

ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ ЋИЋЕВАЦ

2013.– 2022. године

МАРТ 2013

САДРЖАЈ

– ПОГЛАВЉЕ 1: УВОД
– ПОГЛАВЉЕ 2: МЕТОДОЛОГИЈА ИЗРАДЕ СТРАТЕГИЈЕ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА ОПШИТНЕ ЋИЋЕВАЦ
– ПОГЛАВЉЕ 3: КОНТЕКСТ – ОПШТЕ ИНФОРМАЦИЈЕ О ОПШТИНИ ЋИЋЕВАЦ
  • 3.1. Географски положај и природне карактеристике
  • 3.2. Историја
  • 3.3. Природни потенцијали
  • 3.4. Становништво
  • 3.5. Привреда
  • 3.6. Локалне установе и организације
  • 3.7. Инфраструктура и окружење
  • 3.8. Културно наслеђе
– ПОГЛАВЉЕ 4: ИЗАЗОВИ И МОГУЋНОСТИ – АНАЛИЗА ТРЕНУТНОГ СТАЊА
  • 4.1. Упоредна анализа тренутног развоја на бази развојних показатеља љпоказатеља
  • 4.2. SWOT – економски развој
  • 4.3. SWOT – друштвени развој
  • 4.4. SWOT – заштита животне средине
– ПОГЛАВЉЕ 5: СТРАТЕШКИ ДОКУМЕНТ
  • 4.1. Визија, стратешки правци
  • 4.2. Приоритети развоја општине за период 2010 -2020 – преглед
– ПОГЛАВЉЕ 5: СИСТЕМ УПРАВЉАЊА, ПРАЋЕЊА И ОЦЕЊИВАЊА СТРАТЕГИЈЕ
  • 5.1. Фаза примене и систем управљања
  • 5.2. Праћење и оцењивање стратегије
– АНЕКСИ
  • Анекс 1: Учесници у изради стратегије
  • Анекс 2: Индикатори профила заједнице
  • Анекс 3: Акциони план по приоритетима

Уводна реч председника Општине

Поштовани суграђани,

Стратешко планирање представља значајан алат у прилогођавању променљивом окружењу и омогућава јасно дефинисање приоритета и утврђивања најбољег начина коришћења увек ограничених ресурса неопходних за успешан и ефикасан развој. Као такав омогућава локалним властима да се ефикасније носе са проблемима развоја и раста.

Свесни чињенице да напредак и развој општине зависи искључиво од нас самих, кренули смо у креативан процес израде стратегије локалног одрживог развоја. Општина Ћићевац је досада већ израђивала стратешке документе за поједине области, али нам је ово први кровни стратешки документ. Стратегије локалног одрживог развоја општине Ћићевац има за циљ да да смернице али и конкретне активности у три кључне развојне области локалне заједнице, а које чине стубове одрживог развоја: економија, друштво и заштита животне средине.

У сам процес израде Стратегије укључени су локална власт, привреда и грађанство кроз разне облике, а техничку подршку изради стратегије дао је програм ЕXCHANGE 3 који спроводи Стална конференција градова и општина – Савез градова и општина Србије, а финансира Европска унија.

Искрено се надамо да ће за 10 година општина Ћићевац успешно реализовати планиране циљеве и постати модерна, уређена и занимљива општина потенцијалним инвеститорима. То посебно важи у овим условима светске кризе од које нико није био заштићен. Тек тада можемо рећи да смо успели, а до тада нам предстоји велико залагање и рад сваког појединца.

Председник општине
Златан Кркић

Поглавље 1: Увод

Стратегија одрживог развоја општине Ћићевац (у даљем тексту Стратегија) је општи стратешки план развоја који треба да пружи смернице и подстицаје за будући развој локалне заједнице, али и да буде користан инструмент у прилагођавању променљивом окружењу у коме живимо. Временски оквир за имплементацију Стратегије је 2013.-2022. година, односно 10 година.

Стратегија је рађена у складу са националним плановима и стратегијама развоја а највише се ослања на Националну Стратегију одрживог развоја Републике Србије као кровном националном документу чијој имплементацији жели да допринесе.

Стратегија се дефинише, усваја и спроводи на нивоу општине и односи се на територију општине Ћићевац. Ипак, у многим циљевима и активностима, Стратегија подразумева заједнички приступ општине са суседним општинама и градовима у решавању одређених проблема и изазова, па се у наведеним циљевима и активностима подразумева координисано деловање.

Стратешки документ у себи садржи следеће делове:

  1. Контекст
  2. Анализу тренутне ситуације
  3. Стратешки документ – Визија, приоритети и циљеви
  4. Систем управљања, праћења и оцењивања стратегије
  5. Локални акциони план за период 2013.-2017. годинe

Такође, као анекси овом документу прикључени су делови у којима су наведени учесници у изради стратегије, а и индикатори одрживог развоја кроз профил који је саставни део ситуационе анализе.

Искуство у партиципативном планирању у општинама и градовима је тек је у зачетку, те начини инстутуционализовања учешћа грађана у процесу доношења одлука предвиђени овом стратегијом представљају нови допринос у развоју локалне демократије. Такође, значајно је наглашен систем управљања, неопходан за успешно спровођење стратешких докумената и праћење тог спровођења, јер стратешко планирање и управљање је жив процес, путовање а не крајње одредиште.

Поглавље 2 – Методологија израде Стратегије одрживог развоја општине Ћићевац

Методологија за израду Стратегије одрживог развоја општине креирана је у овиру пројекта Exchange 2 (2008.– 010. године) у циљу методолошке стандардизације процеса стратешког планирања у Србији, а у изради су учествовала најрелевантнија министарства Владе Републике Србије и међународни развојни партнери.

Стратегија одрживог развоја односи се на одрживи развој живота, рада и функционисања на територији општине Ћићевац и уводи интегрисани систем планирања који обухвата сва битна питања локалне заједнице укључујући и питања од међусекторског значаја (социјалну инклузију, општу друштвену информисаност, заштиту животне средине и сл.). Методологија је заснована на партиципативном приступу, што подразумева директну укљученост свих заинтересованих јавних и приватних страна у току трајања целокупног процеса, и не односи се само на заједничку израду стратешког документа и акционог плана, него омогућује шире учешће заједнице и у идентификацији, активирању и координацији партнерстава за имплементацију појединих активности и пројеката.

Партиципативни приступ побољшава квалитет донетих одлука тиме што омогућава формирање базе знања за одговоран процес доношења одлука заснованих на чињеницама, широку базу подршке за донесене одлуке, колективно власништво над проблемима и решењима проблема, јачање локалних капацитета за имплементацију пројеката и омогућује повратне информације неопходне за квалитетније руковођење. Различити субјекти, са различитим улогама и функцијама су били укључени у процес израде Стратегије одрживог развоја почев од фазе планирања па до фазе дефинисања реализације пројеката и управљачких активности, а израда докумета се одвијала кроз три тематске радне групе:

  • групе за заштиту животне средине
  • групе за друштвени развој
  • групе за економски развој.

Процес израде Стратегије одрживог развоја састојао се од 5 главних фаза које је неопходно поновити у будућим десетогодишњим циклусима:

Фазе Документа
1 Покретање процеса стратешког планирања Организациона структура
2 Анализа текућег стања Извештај о одрживости
3 Дефинисање приоритета, визије и циљева Стратешки документ
4 Програми и активности за одређене резултате Акциони план
5 Имплементација, управљање, праћење Управљачки систем

Циклус израде Стратегије одрживог развоја општине почео је израдом Анализе текућег стања – профилисањем заједнице којом се текуће стање и фактори одрживости у заједници идентификовани и процењени. Као следећи корак следи дефинисање визије, циљева и приоритета у оквиру Стратешког документа на локалном нивоу. Након ове фазе, следило је дефинисање активности и пројеката у оквиру локалног Акционог плана. На крају ради постизања резултата у фази имплементације пројеката треба да је успостављен управљачким и мониторинг систем.

Поглавље 3 – Контекст – Опште инфорамције о општини Ћићевац

3.1. Географски положај и природне карактеристике

Општина Ћићевац се налази у централној Србији на ушћу Јужне и Западне Мораве окружена Мојсињским планинама. За повољан географски положај општине изузетана значај има и то што се налази на Коридору X. Општина Ћићевац са граничи са општином Параћин са северне стране, са истока општином Ражањ, на западу са општином Варварин и на југо-западу са општином Крушевац.

Општина Ћићевац, са својих 124 км² површине, је једна од најмањих општина у Србији и налази се у североисточном делу Расинског округа. Општина Ћићевац има 10 насељених места од којих је највећа град Ћићевац који има 5.086 становника и представља административни, привредни, културни и спортски центар општине. Друго насеље по величини је Сталаћ, затим следе Појате, Лучина, Град Сталаћ, Плочник, Мрзеница, Трубарево, Браљина и Мојсиње.

Подручје општине Ћићевац лежи на терену чија се апсолутна надморска висина креће од 133 до 325 метара.. Рељеф овог подручја одликује се благо нагнутим теренима, који се од стрмих падина на источној страни, постепено спуштају ка алувијалној равни Велике Мораве са западне стране. Највећим делом ћићевачки урбани корпус лежи на равничарском терену на висини од 140 до 150 метара, благо нагнутом према западу и има повољне услове осунчавања, терене са јужном експозицијом је мало и углавном су доста стрми, самим тим и ненасељени, као и терени са југоисточном и југозападном експозицијом

3.2. Историја

Ћићевац је општина богате традиције и вишевековне историје позната по културно-истријским наслеђима: Мојсињска Света Гора са преко 70 цркава и црквишта из раног средњег века, Кула Тодора од Сталаћа, остаци римске пекаре у Сталаћу.

Ћићевац се сматра веома старим насељем, а име је добио по староседеоцима племена Ћићена, који су живели у области планине Ћићевице на Косову, код Вучитрна, а који су касније населили ову средину бавећи се сточарством. Насеље се први пут помиње у повељи Кнеза Лазара из 1375.године као село Кикевче. Историјску афирмацију Ћићевац је доживео у борбама за ослобођење од Турака, од 1884 до 1935. год. Ћићевац је проглашен за варошицу 1928. године, а од 1884. до 1935. године у Ћићевцу је радио рудник мрког угља „Моравац“.

Сталаћ и шира околина појављују се на историјској позорници са кнезом Лазаром и његовом одлуком да Крушевац буде нова престоница српске државе. Изградња тврђаве способне за самоодбрану са јединственим системом бедема, капија и кула у Сталаћу је започета око 1370 год. и трајала 4-5 год. у етапама, а порушенаје 1413. године од војске Султана Мусе, где је живот изгубио Војвода Пријезда. Средњовековни Сталаћ је грађен као тврђава. Данас је Сталаћ позната железничка раскрсница на прузи Београд –Ниш где се спајају Јужна и Западна Морава и граде Велику Мораву.

3.3. Природни потенцијали

Ћићевац лежи највећим делом на смоници, која се убраја у средње плодна земљишта, док Северно и источно од Ћићевца велики комплекс земљишта представљају алувијални наноси, а јужно се пружа гајњача, врло плодно земљиште. Простор Ћићевца захвата 75% земљиште прве категорије плодности док се у земљиште друге категорије убрајају виши делови општине као и делови изложени ерозији вода због великог нагиба.

На подручју општине Ћићевац влада тип умерено-континенталне климе. Међутим, како ова територија није заштићена већим планинским масивима, подручје је изложено климатским утицајима са севера и истока, па тако од октобра до априла месеца влада период чешћих температурних инверзија, када има преко двадесет мразних дана и када се јављају велике разлике у температурним амплитудама. Основну хидролошку мрежу Ћићевца и његове шире околине чине два тока великих река Јужне и Велике Мораве.

3.4. Становништво

Укупан број становника према првим резултатима пописа из 2011. године у свих десет насеља која припадају општини Ћићевац је становника 9 446. По насељима: Ћићевац-4894 становника, Сталаћ-1601 становника, Појате-901 становника, Лучина-837 становника, Град Сталаћ-716 становника, Плочник-528 становника, Мрзеница-189 становника, Браљина-77 становника, Трубарево-109 становника, Мојсиње-19 становника. Ако се упореде показатељи са последњег пописа са пописима од 1991. и 2002. године, види се да се број становника значајно смањио. Што се тиче старосне структуре, она је неповољна јер се огледа у све мањем учешћу млађег становништва, што је делом и последица негативног природног прирашатаја али и старења становништва.

3.5. Привреда

Веома погодан географски положај, као што је близина ауто пута Е-75, пружа могућност развоја мале привреде у општини Ћићевац. У Појату већ постоји неки тип индустријске зоне где постоје десетине мањих предузећа који успешно раде. Када је у питању привреда, најзаступљеније привредне гране у општини Ћићевац су дрвно прерађивачка индустрија, индустрија грађевинског материјала, трговина, угоститељство, саобраћај. Ипак око 70% становништава се бави пољопривредом и то веома често као допунском делатношћу.

На територији општине регистровано је 67 активних привредних друштва и 237 активних предузетника. Укупан број званично запослених је 1411, а број регисторваних незапослених 1011. (подаци из 2011).

3.6 Локалне установе и организације

На територији општине Ћићевац поред 2 основне школе, “Доситеј Обрадовић“ у Ћићевцу са подручним одељењима у селима Лучина, Појате и Плочник и “Војвода Пријезда“ у Сталаћу са подручним одељењима у Град Сталаћу и Мрзеници, постоји и Средња економско-трговинска школа која ради као истурено одељење Економско-трговинска школе из Крушевца. У школи постоје два смера: економски техничар и трговац.

Посебан значај има и Дом здравља Ћићевац са здравственим услугама примарне заштите које пружа грађанима.

Посебан значај такође имају Центар за социјални рад који функционише заједно са општином Варварин, затим и локална испостава Националне службе за запошљавање као и Црвени Крст Ћићевца.

Најзначајнија културна установа је „Центар за културу“ који своје обавезе реализује кроз рад биоскопа, позоришта, библиотеке, тв хронике, културно уметничког друштва, хора, спортско рекреативних садржаља, едукације, образовања становништва, реализације догађаја и манифестација од интереса за општину и њене грађане итд.

3. 7. Инфраструктура и окружење

Кроз територију општине Ћићевац пролазе две најважније саобраћајнице: железничка пруга Београд-Ниш, и ауто пут Београд-Ниш. Кроз само насеље Ћићевац пролази и магистрални пут Појате – Крушевац, који се код појатарске петље укршта са ауто-путем. Општина Ћићевац је удаљена од Београда 180 км, а од Ниша 80 км. Постојећи обим и размештај локалних и некатегорисаних путева у великој мери задовољава потребе повезивања насеља и насељених подручја на територији Општине, а за постојеће производне капацитете мрежу локалних путева треба знатно повећати. За разлику од обима и размештаја, квалитет локалне путне мреже је прилично слаб, нарочито у погледу геометрије путева и квалитета коловозне конструкције.

3. 8. Култура и информисање

У оквиру Центра за културу организују се обуке за рад на рачунару и курсеви страног језика, а у холу Ценра за културу преко целе године присутне су различите изложбене поставке. У оквиру центра ради градска библиотека „Светозар Марковић“, која у својим испоставама у Ћићевцу и Сталаћу располаже са преко 30.000 књига и има преко 400 чланова.

Културно уметничко друштво „Моравац“ постоји више од пола века и под покровитељством општине остварује запажене резултате на домаћим и међународним фестивалима. Данас друштво окупља више од 250 чланова, који вредно раде на очувању старих српских обичаја, традиције и културе. Поред њега, велики заначај има и дечији хор „Звончићи“ основан 2008. године.

Општина Ћићевац већ дуги низ година организује и финансира културне манифестације које су стекле традицију, а окренуте су очувању локалног идентитета, културе и традиције:

  • Сликарска колонија „Табор“ у Грабову, одржава се сваке године од 3.до 9. јула под покровитељством општине Ћићевац;
  • Традиционална манифестација „Морава нас вода од´ранила“ одржава се у Град Сталаћу, под Кулом Тодора од Сталаћа, сваке године на празник Свете Тројице;
  • Културна манифестација „Под крилима Архангела“ одржава се у Сталаћу, у порти цркве Св. Архангела сваке године у јулу месецу;
  • Меморијал „Владанови дани“ у Мрзеници.

Извор информисања на територији општине Ћићевац је ЈП „Радио Ћићевац“, који је у почетку функционисао у саставу „Центра за културу“ а од 2007. године постаје јавно предузеће. На конкурсу радио-дифузне агенције за доделу фреквенција, „Радио Ћићевац“ је добио дозволу за емитовање програма на локалном нивоу. Екипа „Радио Ћићевца“ припрема и реализује хронику општине Ћићевац у којој су обухваћена сва дешавања на територији општине.

Поглавље 4 – Изазови и могућности – Анализа тренутног стања

У циљу што боље процене тренутне ситуације урађена је упоредна анализа развојних показатеља у општини Ћићевац како у односу на национални ниво тако и у односу са сличним општинама (по величини становника, по површини, по економским показатељима) у Републици Србији.

Општина Ћићевац се налази у такозваној трећој групи по степену развијености у Републици Србији чији је степен развијености у распону од 60% до 80% републичког просека. Са својих нешто мање од 10.000 становника по последњем попису и површином од 124 км2 спада у најмање локалне самоуправе у Републици Србији. Притом значајна депопулација између два пописа и висока стопа незапослености (25,7%, АРС, 2011.), представљају додатне проблеме али и изазове за локалну заједницу.

Садашњи развојни ниво је резултат низа историјских, демографских, политичких, географских и економских фактора који се не могу превазићи у кратком временском периоду. Према томе, Стратегија одрживог развоја општине Ћићевац бави се кључним питањима која су у друштвено-економској анализи идентификована као „корен“ или „узрочник“ проблема, и која ће се решавати у средњорочној или дугорочној перспективи кроз различите интервениције. Основне узрочнике проблема можемо разматрати у оквиру тржишних неуспеха, превасходно на националном нивоу који су се прелили на локални.

За додатно разумевање тренутног стања на територије општине и дефинисање стратегије, урађена је и SWOT анализа која представља аналитичку методу којом се дефинишу критични фактори који имају највећи утицај на развој општине.

SWOT анализа урађена је за све три области одрживог развоја да би се:

  • локални ресурси користили ефикасније
  • унапредило пословање
  • анализирала и боље разумела конкуренција
  • открили нове могућности и искористили постојеће шансе
  • боље се припремили за могуће претње у окружењу

За сваку кључну област развоја општине (економски развој, друштвени развој и заштита животне средине) потом је урађена и анализа на бази релевантних статистички података и индикатора одрживости.

SWOT – Економски развој

СНАГЕ СЛАБОСТИ
  • Одличан географски положај
  • Хидроенергетски потенцијал
  • Железница
  • Близина аутопута
  • Постојање локација за “индустријске зоне”
  • Релативно успешна приватизација
  • Развијена индустрија дрвета
  • Бројни историјски и културни споменици, археолошка налазишта – Мојсињска Света Гора
  • Непостојање пословних удружења;
  • Неадекватна квалификациона структура
  • Расцепкана индивидуална пољопривредна производња и недостатак удрживања
  • Недовољно искоришћено плодно земљиште;
  • Недовољно едуковано становништво за пољопривредну призводњу коришћењем савремених технологија;
  • Нерешена комунална инфраструктура;
  • Недефинисан туристички производ;
МОГУЋНОСТИ ПРЕТЊЕ
  • Привлачење инвеститора
  • Изградња минихидроелектрана
  • Осавремењавање пољопривредне производње
  • Удруживање пољопривредника и организован наступ на тржишту
  • Јавно приватно партнерство
  • Моравски коридор
  • Регионална туристичка понуда
  • Неповољни услови на финансијском тржишту
  • Неразвијеност капацитета за технићку и струцну помоћ
  • Политичка нестаблинсот
  • Заустављање децентрализације
  • Запостављање Ћићевца у процесу регионалног развоја

SWOT -Друштвени развој

СНАГЕ СЛАБОСТИ
  • Постојање образованих институција
  • Народна библиотека
  • Радио
  • Аматерско позориште и КУД-ови
  • Хала спортова
  • Дом здравља
  • Центар за социјални рад
  • Невладин сектор
  • Активност Црвеног крста
  • Етно удружење
  • Ромски вртић
  • Културне манифестације
  • Помоћ у кући за децу ометеној у развоју
  • Недостатак места у предшколским установама
  • Старење становништва и низак наталитет
  • Недостатак хитне помоћи
  • Слаб одзив грађана на манифестације
  • Недостатак садржаја за младе
  • Недостатак геронто сервиса
  • Народна кухиња
МОГУЋНОСТИ ПРЕТЊЕ
  • Довршетак савременог вртића
  • Међуопштинска сарадња
  • Отварање нових сервиса у социјалној заштити
  • Затварање школа
  • Непостојање одрживе социјалне политике
  • Гашење села

SWOT -Заштита животне средине

СНАГЕ СЛАБОСТИ
  • Добри климатски услови
  • Три Мораве
  • Ваздух, мерење буке и загађености ваздуха
  • Плодно и здраво земљиште
  • Покривеност територије општине контејнерима за одлагање смећа (90%)
  • Селекција пет и картон амбалаже
  • Систем јавних чесми
  • Недостатак здраве пијаће воде
  • Недостатак канализације
  • Недостатак депоније
  • Ниска свест грађана
  • Одлагање индустријског отпада
  • Лош финансиски статус ЈКП-а
  • Пси луталице
МОГУЋНОСТИ ПРЕТЊЕ
  • Изградња регионалног водовода
  • Изградња рециклажног дворишта
  • Изградња канализације
  • Реструктуирање ЈКП-а
  • Међуопштинска сарадња
  • Стање у земљи и међународно кретање
  • Долазак инвеститора прљаве технологије
  • Неуспостављање добрих односа Србијаводе и ЈП
  • Заустављање европских интеграција

Поглавље 6 – Стратешки документ

Визија

Ћићевац 2022. године је развијена и модерна заједница у којој од сопственог рада живе здрави, запослени и друштвено активни људи али о која солидарно брине о својим грађанима, усмерава и развија потенцијал младих људи, улаже у грађане стварајући образовне и активне чланове. Заједница са одговорном и ефикасном општинском управом као сервисом грађана која брине о својим природним ресурсима и потенцијалима и које одговорно користи у циљу развоја привреде, пољопривреде и енергетике користећи свој повољан географски положај на три Мораве.

Стратешки правци
Стратешки правац 1 Стратешки правац 2 Стратешки правац 3
Подстаћи и подржати економски развој Осигурати и унапредити друштвени развој Заштити и унапредити животну средину

Стратешки правац 1 – Подстаћи и подржати економски развој је дефинисао два стратешка циља: Развој предузетништва и МСП, да се развије предузетничка култура и иницијатива и да се активирају постојеће повољне локације за привлачење инвестиција и Рурални развој ради подршке удруживању пољопривредних произвођача, модернизације производње кроз подршку организованом наступу на тржиштима пољопривредних производа као и подршци едукацији пољопривредника али и да се формира туристички производ.

Стратешки правац 2 – Осигурати и унапредити друштвени развој има за циљ да ојача локални социјални капитал, кроз унапређење образовања и културе, као и ојача социјалну инкулузију и промовише здрав начин живота у локалној заједници кроз унапређење здравствене и социјалне заштите.

Стратешки правац 3 – Заштити и унапредити животну средину је такође дефинисао два стратешка циља: Заштиту и унапређење природних ресурса, кроз унапређење локалне комуналне инфраструктуре, и Одрживо управљање отпадом, како унапређењем прикупљања и складиштења отпадом, тако и свеукупном акцијом кроз боље управљање и едукацију.

Табела 1: Преглед циљева и активности у оквиру области економски развој

Стратешки циљеви Специфични циљеви Кључне активности
1.1. Развој предузетништва и МСП 1.3.1. Унапређење предузетничке климе1.3.2. Ефективно коришћење локалних енергетских обновљивих ресурса1.1.3. Унапређење локалне инфраструктуре Успостављање система подршке и стимулација за отварање нових предузећа (ослобађање од пореза, такси…)Подршка едукацији нових и потенцијалних предузетникаПодршка удружења предузетника

Унапређење рада канцеларије за ЛЕР

Мапирање и израда студије потенцијала за коришћење алтернативних извора

Системска подршка коришћењу и скоришћавању водних ресурса (мини -хидроцентрале)

Успостављење радних зона

Реконструкција електро мреже ради повећања и констатног напона

1.2. Рурални развој кроз унапређење пољопривредне производње и унапређење туристичке понуде 1.2.1. Подршка увођењу нових мера и технологијау пољопривреди1.2.2. Подршка удрживању, брендирању и заједничком наступу1.2.3. Успостављање услова за одрживи развој туризма Едукација пољопривредних произвођачаУспостављање општинског фонда за подршку пољопривредиУнапређење генетског и садног материјала
Сертификација и брендирање

Удруживање пољопривредних произвођача (сточарство, воћартсво, рибарство, пчеларство)

Промоција кроз учешће на пољ. Сајмовима

Дефинисање туристичке понуде Ћићевца (Мојсињска гора, Тодорова кула, лов, риболов)

Јачање сарадње и координације са другим општинама у регији у промовисању заједничке туристичке понуде

Табела 2: Преглед циљева и активности из области Друштвени развој – развој заједнице

Стратешки циљеви Специфични циљеви Кључне активности
2.1. Унапређење здравствене и социјалне заштите 2.1. 1. Јачање социјалне инклузије у локалној заједници2.1.2. Унапређење услуга социјалне заштите2.1.3. Унапређење здравствених услуга Израда социјалне картеСпровођење стратегије за расељена и избегла лицаПодршкау обезбеђивању простора удружењу за особе са инвилидатетом

Геранто домаћице

Дневни боравак

Проширење капацитета хитне службе

Модернизација опреме у примарној заштити

Акције превенције болести зависности

2.2. Унапређење образовање и културе 2.2. 1. Повећање образовне структуре и доступније образовање2.2.2. Промоција здравог и квалитетног живота2.2.2. Унапређење културне понуде и заштита културног наслеђа и идентитета Опремање школа савременим средствимаИнклузивно образовањеСтипендирање даровитих ученика

Помоција школе без насиља

Вршњачка медијација

Увођење здравих јеловника у вртиће и дневне боравке

Формирање архивске збирке кроз установе културе

Унапређење традиционалних манифестација

Заштита изгледа културних и археолошких знаменитости

Табела 3: Преглед циљева и активности из области Заштита животне средине

Стратешки циљеви Специфични циљеви Клучне активности
3.1. Заштита и унапређење природних добара и ресурса 3.1.1. Заштита биљног и животињског света и унапређење његовог стања и бројсности3.1.2.Заштита воде и побољшање квалитета водоснабдевања3.1.3. Унапређење енергетске ефикасности Повећања земљишта под шумом и унапређење квалитета шумаРегионална акција за заштиту река МораваУнапређење водоснабдевања

Изградња канализационе мрезе

Изградња система за пречишћавање отпадних вода

Унапређење локалних јавних објеката у циљу постизања већег степена енергетске ефикасности

Увођење принципа енергетске ефикасности у све нове инфраструктурне пројекте

3.2. Одрживо управљање отпадом 3.2. 1. Прикупљање и депоновање отпада3.2. 2. Унапређеље институционалних капацитета за развој и координацију Санација постојћих сметлиштаИзградња трансфер станице у оквиру регионалне депонијеЕдукација становништва о значају управљања отпадом и рециклажи

Координација институција на локалном нивоу на плану управљања отпадом

Поглавље 7 – Систем управљања, праћења и оцењивања Стратегије

Процес имплементације стратегије мора бити дефинисан како би се осигурао њен наставак. Кључни актери морају бити свесни својих улога и одговорности, а извршна власт мора:

  • доделити одговорности -тако да планови могу бити реализовани ефикасно
  • дефинисати сет мерљивих циљева -како би се пратио напредак.

Како би се фаза имплементације Стратегије одрживог развоја локалне заједнице успешно реализовала процес стратешког планирања укључује и активности на систему управљања и праћења. Управљање у свим профитним и јавним организацијама је акт заједничног деловања људи у сврху постизања заједничких циљева. Управљање садржи фазе планирања, организације, избора људи, усмеравања, руковођења и контроле, укључујући и ангажовање људских, финансијских, технолошких и природних ресурса. Имплементација политика и стратегија за постизање задатих циљева мора бити разматрана и преиспитивана од стране свих особа укључених у процес. Начин на који се овај процес разматрања и континуираног преиститивања реализује даје живост систему управљања и праћења, остварујући различите везе у оквиру и ван организације.

Практично, процес стратешког планирања је изнад свега динамичан процес и финални документи се посматрају као динамични односно променљиви алати.

Фаза имплементације Стратегије одрживог развоја локалне заједнице је базирана на комбинацији акционог плана, организационе структуре и укључивању заинтересованих актера. Процес стратегије одрживог развоја локалне заједнице је инкорпориран и користи постојећу структуру у локалној администрацији. Главни део организационе структуре је Координациони тим који укључује разна одељења у оквиру администрације тако да може да координира целокупним системом управљања и праћења.

Као гаранција оваквог активног приступа, целокупан процес планирања треба да буде одређен као десетогошњи циклус: анализе – планирања – програмирања – имплементације – реализације – праћења – процене – и поновне анализе, итд. комплетно преиспитан сваких 10 година. Након 10 година би требало развијати нову Стратегију одрживог развоја локалне заједнице. Процес је комплетно приказан на следећем дијаграму:

Циклус Стратегије одрживог развоја локалне заједнице
Година 1 1. Извештај о одрживости
2/3. Стратешки документ са дијаграмима
4. Локални акциони план
5. Оцена одрживости
Година 2 -3 -4 1. Извештај о одрживости
а. праћење имплементације Локалног акционог плана
б. једногодишње ажурирање индикатора
Година 5 1. Извештај о одрживости
а. ажурирање свих индикатора
4. Локални акциони план
Година 6-7–8-9 1. Извештај о одрживости
а. праћење имплементације Локалног акционог плана
б. једногодишње ажурирање индикатора
Година 10 1. Извештај о одрживости + 1
2/3. Стратешки документ са дијаграмима + 1
4. Локални акциони план + 1
5. Оцена одрживости + 1

Тим за координацију је одговоран за интеграцију Стратешког документа и Локалног акционог плана, првенствено у три правца:

  • Директно повезивање Акционог плана са израдом и актима општинског/градског буџета. За сваку активност у оквиру Акционог плана морају се обезбедити финансијска средства или, бар, извори финансирања;
  • Директно повезивање са свим оперативним плановима и одељењима. Стратешки документ и Локални акциони план морају у потпуности бити интегрисани са свакодневним радним процедурама. Систем управљања треба прецизно да идентификује носиоце одговорне за имплементацију појединих активности и да пружи прецизно дефинисана овлашћења и одговорности свих начелника одељења/управа за спровођење тог интегрисаног процеса у разумном временском року (до усвајања наредног градског буџета)
  • Интеграцију Акционог плана и Стратешког документа са плановима, пројектима и активностима свих јавних и приватних институција које су укључене као главни носиоци имплементације Акционог плана, почевши од различитих институција и органа јавне управе, јавног комуналног предузећа, итд. Велики број свакодневних управљачких активности се одвија у области урбанистичког система и територијалне поделе, а под ингеренцијом различитих институција и органа. Њихова потпуна укљученост у имплементацију детаљног Локалног акционог плана је од виталног значаја за одрживост и развој.

Испуњење и статус имплементације Стратегије одрживог развоја локалне заједнице мора бити константно праћен и процењиван преко годишњих циклуса евалуације коришћењем индикатора који су основа за комплетан систем праћења имплементације стратегије, као основног дела Система управљања. Индикатори пружају основне информације и знања везана за напредак процеса имплементације стратегије и динамику усаглашавања. Све промене индикатора и сви резултати годишње евалуације морају бити доступни свим грађанима путем једноставног и читког извештаја.

Управљање реализацијом стратегије одрживог развоја подразумева:

  • Континуиране активности на прикупљању података за потребе документа и за потребе праћења индикатора
  • Годишње ажурирање података, попуњавање и вредновање индикатора, са анализом тенденција по појединим показатељима
  • Активности на праћењу реализације годишњих акционих планова од стране за то именованог тела
  • Припремање извештаја именованом одбору скупштине града о ефектима реализације стратегије, најмање једном годишње
  • Припремање предлога за модификацију појединих циљева, мера или програма
  • Скупштина општине годишње разматра извештај о реализацији, усваја оперативни план за наредну годину и разматра евентуалне предлоге за прилагођавање програма промењеним околностима
АНЕКС 1: УЧЕСНИЦИ У ИЗРАДИ СТРАТЕГИЈЕ

Вођа пројекта – Милић Радосављевић шеф одсека за локални економски развој
Невенка Првановић – начелница одељења за привреду
Душан Ивковић – начелник за друштвене делатности
Александра Ђорђевић – планер за инвестиције
Зорица Стаменковић – виши сарадник за економски развој
Снежана Марковић – самостални стручни сарадник
Драгана Стефановић – комунални инспектор
Драган Антић – директор основне школе у Ћићевцу
Мишел Радовановић – директор Народне библиотеке у Ћићевцу
Мирјана Николић – радник „Радиа Ћићевац“
Маја Милосављевић