ОПШТИНА ЋИЋЕВАЦ

Општина Ћићевац налази се у централној Србији, у североисточном делу Расинског округа, на десној обали Велике Мораве. Општинска територија обухвата површину од 124 км². Према попису из 2011. године општина има 9.871 становника у 10 насељених места. Највеће насеље у општини је Ћићевац и он је уједно административни, привредни и културни центар општине.

Друго насељено место по величини је Сталаћ, затим Појате, Лучина, Град Сталаћ, Плочник, Мрзеница, Трубарево, Браљина и Мојсиње.

Општина Ћићевац се граничи са општином Параћин са северне стране, са истока са општином Ражањ, на западу са општином Варварин и на југо-западу са Градом Крушевцом.

Споменик у Ћићевцу посвећен је борцима места палим у борбама за слободу и жртвама фашистичког терора. Објекат у облику фонтане са водоскоком, постављен је на Тргу младих, испред Народне библиотеке и Скупштине општине 1974. године.

Ћићевац се налази источно од реке Велике Мораве, односно 3 км удаљен североисточно од ушћа Западне и Јужне Мораве.

Општина Ћићевац представља стратешки важну комуникациону спону свих делова земље јер се налази на Коридору X.

Кроз територију општине Ћићевац пролазе две важне саобраћајнице: железничка пруга Београд- Ниш и ауто пут Београд- Ниш, као и магистрални пут М-5 Појате-Краљево.

Општина Ћићевац је удаљена од Београда 180 км, а од Ниша 75 км.

Културно-историјско наслеђе

Ћићевац је општина богате традиције и вишевековне историје, позната по културно- историјском наслеђу: Мојсињској Светој гори, са преко 70 цркава и црквишта из раног средњег века, Кули Тодора од Сталаћа, остацима римске пекаре у Сталаћу.

Насеље Ћићевац се први пут помиње у повељи Кнеза Лазара из 1375. године као село Кикевче. Историјску афирмацију Ћићевац је доживео у борбама за ослобођење од Турака. Ћићевац је проглашен за варошицу 1928. године, а од 1884-1935. године у Ћићевцу је радио рудник мрког угља “Моравац“.

Сталаћ и шира околина појављују се на историјској позорници са кнезом Лазаром и његовом одлуком да Крушевац буде нова престоница српске државе. Сталаћ је позната железничка раскрсница на прузи Београд-Ниш, где се спајају Јужна и Западна Морава и граде Велику Мораву.

Град Сталаћ се налази на левој обали Јужне Мораве и једно је од најчувенијих места у овом делу Србије, опеван и у народним песмама. Средњевековни Град Сталаћ је грађен као тврђава способна за самоодбрану са јединственим системом бедема, капија и кула. Изградња тврђаве је започета око 1370. године, а порушена је 1413. године у борби против Турака, где је живот изгубио Војвода Пријезда.

 

 

Посебно место у историјско- културном наслеђу заузима комплекс Мојсињских планина, познатих као “Мала Српска Света гора“. На овом подручју постоје бројни трагови средњевековног живота- пре свега цркава и црквишта, извора и светих водица.

Сматра се да је она била прибежиште монаха Синаита, који су избегли из јужних крајева пред најездом Турака после Маричке битке и ту су почели подизати нове богомоље. Најзначајније су, по архитектури и по очуваности црква Св. Марка у Јаковцу, црква Св. Јована у Стеванцу, црква Св. Арханђела у Сталаћу, црква Св. Петке у Град Сталаћу, Св. Никола и Света Недеља у Браљини.

Од изузетног значаја за народ овог краја су манастир Свети Роман код Ђуниса и манастир Покрова Пресвете Богородице код Мрзенице.

О Мојсињској Светој гори снимљен је и филм “Врата Србије – Мојсињска Света гора“, који говори о овој до сада запостављеној теми.

Манифестације

Културне манифестације које су окренуте очувању локалног идентитета, културе и традиције су:

• Сликарска колонија “Табор“ у Грабову, одржава се сваке године у јулу месецу под покровитељством општине Ћићевац;
• “Морава нас вода од`ранила“ одржава се у Град Сталаћу, под Кулом Тодора од Сталаћа, сваке године на празник Свете Тројице;
• “Под крилима Архангела“ одржава се у Сталаћу, у порти цркве Св. Архангела сваке године у јулу месецу;
• Меморијал “Владанови дани“ у Мрзеници;
• Традиционални “Видовдански турнир“ у малом фудбалу.
• Међународни фестивал здравља „Здравфест“ у Ћићевцу;